Sadržaj
Trčanje
Stara majka nas je dočekala ponovo.
Najposećenija trka Skyrunning organizacije u Srbiji je ove godine imala 3 staze.
U dogovoru sa trenerom, a u skladu sa vremenskom prognozom i mojim narednim trkama, na kraju smo se odlučili za trku Skyrace Dupljak. Ova trka je sa malim korekcijama zbog vremenskih prilika /neprilika, bila dužine 38,5km sa 2600D+.
Izazovna staza sa jakim i dugačkim usponima, od kojih je jedan naravno bio pred sam kraj trke – da zabiberi.
Cele noći pre trke je padala kiša sto znači da je već sve svakako bilo nakvaseno i klizavo, ali nije stala već naš je sačekala i na startu.
Verujte, jedno je kada vas uhvati kiša tokom trke, a sasvim drugo kada i na startu pljušti i pritom ne staje celog dana .
Startovali smo na dobro poznatom mestu, sa 2km uspona pa spusta ka Plazi, i dalje se strmoglavili jakom ski stazom ka Kozarici. Sve vreme je iza mene bila takmičarka iz Rusije, Victoria Keller što znači da je od samog starta bilo gusto. A za mnom je trčao i moj Vlada Panić, vikao na mene i snimao me, da se zna!
Od Kozarice kreće najzahtevniji i najizazovniji uspon na Žarkovu čuku gde nas je doslovce tukao jak vetar i ledena kiša, i bilo je prilicno hladno. Mislim da smo svi psovali (ne zamerite, to je normalno u ovakvim situacijama).
Sa Žarkove čuke se išlo preko Konjarnika na Plažu. Taj deo je nizbrdo, bilo je dosta blata i klizavo, ali takmičarka iza mene nije ubrzavala tako da sam se i ja čuvala za ono što sledi.
Sa Plaže se ide u Topli do što podrazumeva 10km spusta, ali… posle toga se vraćate tih 10km uzbrdo na Plažu – ne leži vraže.
U svakom slučaju, ja sam odšrafila nizbrdo ne bi li se odvojila i napravila prednost. Victoria me je pratila nekih 2km i posle toga sam uspela da se odvojim. U svakom slučaju, nema opuštanja jer je ostalo još dosta km do kraja trke i sve je moguće, naročito na ovakvim trkama. Dok sam išla ka Toplom dolu nizbrdo, morala sam da razmišljam o povratku.
Na kontrolnoj tački sam popila čašu Coca Cole (lek u ovim situacijama ), uzela neku voćku, okrenula se i nazad. Srela sam Victoriu i tada sam znala da imam prednost nekih 6-7 min u tom trenutku.
E sad uzbrdo, fokus i peglanje, nema posustajanja. Kiša naravno i dalje pada, mada sam prestala da obraćam pažnju, sretala sam dosta planinara i trkača usput što dosta znači. I naravno, moju drugaricu, sjajnu trkačicu Nevenu Rajković koja se ovog puta tu našla kao podrška.
Dođoh do Plaže, opet malo Coca-Cole, malo vode i idem dalje. Kao jos 4km do cilja, a ono 2km kleke i kamena preko Babinog zuba. Visokog kamena a ja ovako niska (sreća pa imam jake noge da me izbace). Šalu na stranu, ti jaki usponi pred cilj uvek budu zeznuti ali zato je to Skyrace. Izađoh kroz Babine zube, ne sažvakaše me, izgleda da sam ipak žilava i sjurih se jos 2km nizbrdo do cilja. Što se tiče moje ishrane na ovoj trci, to su bili energetski gelovi, malo voća, voda i Coca-Cola.
Čiča miča i gotova priča.
Stigla sam prva na cilj, zadovoljna sam trkom. Hvala takmičarki iz Rusije koja je bila tu, jer prava trka je kada imate konkurenciju i morate dati sve od sebe. Tako se napreduje najviše.
Čestitam svim učesnicima, dan je bio idealan za spavanje, ali odlučili smo da se trkamo ipak.
Čestitke organizatorima i hvala svim volonterima – pokidali ste ovog puta. Verujte, gore je stajati ceo dan na takvoj kiši nego trčati.
Hvala Intersport Srbija za sponzorstvo i podršku!
Posebno hvala ekipi iz Kragujevca i treneru Marku Pavloviću.
Do sledećeg viđenja, zdravi bili!
