Sadržaj
Planinarenje, alpinizam i kampovanje
Svako bi pomislio da poduženi izlet na planini nije ništa drugo nego obična, prijatna šetnjica i da ne zahteva neke posebne napore. Ranac na rame i put pod noge! Međutim, kada na leđima kilometrima nosite celu priručnu kuću nije dečija igra. Mnogo je stvari na koje treba da mislimo kako bi višednevno planinarenje prošlo što bezbrižnije i bezbolnije.
Svaka višednevna planinarska avantura počinje kod kuće odnosno u prodavnici i pomnom planiranju šta i kako spakovati. Bitno je da budete spremni na razne scenarije i vremenske uslove. Ponekad se čini, nakon izleta, da smo nosili dosta nepotrebnih stvari – i ponekad je to istina. Ipak, može da se dogodi da se neko povredi, a da kod sebe niste imali set prve pomoći sa sobom. Mogao je biti prolom oblaka, olujno nevreme i znatan pad temperature, a niste imali nikakvu nepromočivu zaštitu da navučete preko sebe i ranca, kao i rezervnu toplu odeću. Ako idete na planinu, uvek imajte na umu da ona zna da bude vrlo nepredvidiva i da se gore godišnje doba promeni u trenutku.
Istina, može se ispostaviti da ste na svoj put poneli previše stvari ili neke nepotrebne. Na primer, previše hrane i rezervne odeće , što je najčešći slučaj. Po povratku kući, nije loše da napravite popis šta vam je trebalo, šta je bilo suvišno, ali i šta je moglo da vam zatreba, pa ćete za naredni put planirati bolje i bolje ćete se opremiti.
Lagano spakovana hrana i pametno raspoređena voda
Prvo i osnovno o čemu moramo da mislimo, jeste da ponesemo dovoljno tečnosti, kako za piće, tako i za kuvanje. Potrebno je da se i unapred informišete gde su izvori i bunari i ostala mesta sa pitkom vodom. Takođe, mora da uzmete u obzir mogućnost da poneki u neko doba godine mogu i da presuše. Nije na odmet imati i uređaj koji filtrira nečistu vodu.
Hrana mora da bude što lakša za nošenje, spakovana u vrećice i najlakše moguće plastične kutijice. Limenke i staklene teglice veliki su neprijatelj vaših leđa. To savakako treba da bude hrana koja se ne kvari i ne zahteva držanje u frižideru.
Odlazak u planinu na nekoliko dana teško je izdržati bez konkretnog toplog obroka. Najčešće nećete biti u prilici da sednete negde i da dobijete kuvano jelo ili da sami nešto napravite na šporetu. Takođe, to definitivno nije situacija gde ćete sami nešto kuvati od nule, pa onda seckati luk i šargarepu. Najpraktičnija jela za ovakavu avanturu su instant supe i instant testenine iz kesice. Ipak, i za to će vam, osim vode, biti potrebna i posuda za kuvanje. Za tu svrhu, postoji namenska oprema i posuđe sastavljeno od najosnovnijeg pribora, i najlakšeg mogućeg materijala.
Gde možete da prespavate?
Ukoliko se niste ugrabili mesto u nekom planinarskom domu s toplim obrokom i posteljinom na sopstvenom krevetu, što je pravi planinski luksuz, bez vreće i prostirke u planinarske avanture se ne ide. Podmetače birajte namenske za planinarenje jer su oni materijalom, veličinom i težinom prilagođeni svrsi. Ukoliko ih od kuće ponesete, npr. , podmetač za jogu, samo ćete se opteretiti dodatnim teretom.
Vreće birajte u skladu s godišnjim dobom, odnosno podnebljem i vremenskim i temperaturnim uslovima u kojima se nalazite. Postoje letnje i zimske vreće, ali isto tako – postoje i debele i tanke zimske vreće. Debela vreća ne znači nužno i više topline. Ona može, zavisno od materijala od kojeg je napravljena propuštati više hladnoće nego neka tanja, a ujedno će biti i veća i nezgrapnija za nošenje.
Šator je deo obavezne opreme
Čak iako planirate da spavate u skloništu, ne računajte na posteljinu, peć za kuvanje, pa čak ni na madrac odnosno mesto za spavanje. Uvek valja unapred da se raspitate kako je sklonište opremljeno i da pokušate rezervirati. Međutim, u skloništima vlada princip “ko prvi – njegova devojka“. Vrlo lako možete završiti spavajući na podu, pa čak i pod zvezdama. A ako nebo nije vedro, nećete se dobro provesti ukoliko niste poneli šator.
Za planinarenje su najpogodniji manji putno-sportski šatori za dve do četiri osobe. Oni su i praktičniji i lakši za transport na leđima. Kod šatora je bitno da ima dodatnu zaštitu od vetra, kao i da ne propušta vodu, kako ne bi prokišnjavao u slučaju padavina. Npr., od 2000 mm je prihvatljiv, a što je veći, to je bolje, to možete pročitati na deklaraciji. Takođe, povedite računa da njegova podloga bude što čvršća i otpornija.
Loš ranac – bol u leđima
Zavisno od toga da li idete na dva-tri dana ili na neki ozbiljniji višenedeljni ili čak mesečni odmor, u skladu se tim se i opremate i birate i veličinu ranca. Za par dana možda su prikladniji rančevi od 35+10 litara u kojima ćete nositi 10 do 15 kilograma tereta. U rančeve do 65+10 litara, jasno, moći ćete da spakujete više stvari poput vreća i šatora pa ih nećete morati kačiti sa spoljne strane. Ipak, oni su primereniji za dugotrajnije planinarske pohode na koje ćete “tegliti“ i 30-ak kilograma na leđima.
Takođe, rančevi mogu da budu u veličinama nevezano za zapreminu, nego u skladu s merama njegovog “nosača“. Tako da, ukoliko ranac svojim naramenicama, remenima i drugim delovima nije u potpunosti prilagodljiv za sve veličine trupa – obvezno obratite pažnju na veličinu. Ukoliko vam ranac i najmanje visi i klati se na leđima, i ako nije pripijen uz vaše telo, to bi moglo da dovede do izrazitog mučenja, mnogo većeg pritiska tereta nego što je to potrebno i naročito velikog bola u leđima.
Ukoliko ruanac nema sopstveni prekrivač za kišu, svakako se opremite jednim za zaštitu ranca. Dobro je da izaberete ranac koji sa strane ima pregrade sa mrežicama, kako bi u njih mogli da stavite flašice sa vodom da vam uvek budu pri ruci, kao i da birate modele koji imaju što više dodatnih džepova.
Sitnice koje spašavaju život
Ruku pod ruku s rancem, u planinu nikako ne krećite bez štapova. Osim što su obavezni planinarski rekvizit, pod ovakvim teretom štapovi vrede kao dve dodatne noge na koje ćete rasporediti težinu.
Isto tako, nigde bez lampe jer, iako niste planirali kretanje noću, mesta gde ćete noćiti, poput planinarskih skloništa po pravilu nemaju struju. Za podizanje šatora usred ničega ne moramo ni da spominjemo.
Takođe, tu su i ostale neophodne sitnice poput džepnog nožića odnosno multifunkcionalnog alata, zviždaljke, astro-folije, prve pomoći, kanapa i slično.
Neizbežna tradicija
Dva su možda ponešto teža, ali slatka tereta bez kojih pravi planinari ne idu u osvajanje vrhova – pljoska i lončić koji zvecka, obešen s spoljne strane ranca. Nekako, taj dodatni teret od par-sto grama svi su spremni da podnesu kako bi čar planinarenja bila potpuna. Jer kakav je to izlet ako ne nazdravimo i ako se ne ugrejemo sa okrepljujućom kafom ili toplim čajem, uz pogled s vrha koji nema cenu!?
