Sadržaj
Planinarenje, alpinizam i kampovanje
Vidim te. Osećam te. Osećam svaku tvoju emociju.
Islande, šta kriješ od mene?
Znam da si tužan kada kreneš da spuštaš maglu po horizontu. Da uvijaš njom mostove, da ispunjavaš kratere i kriješ svoje najlepše delove. Bio si tužan čitavom istočnom obalom. Zbog toga si nas obavio svojim vazdušastim uzdasima. Ali za nas si otvorio jednu novu dimenziju, jer je isti onaj put ka nedođiji, sada bio još misteriozniji. Želela sam da znam šta kriješ.
Fotografija LunaNala
Talasi su bili ogromni. Bilo mi je neshvatljivo zašto tako uporno pokušavaju da zagrle te previsoke litice, iako su ih one konstantno slale nazad… na pučinu. Šta si to krio od mene?
Bio si tužan kada si svoje brige spustio na Goðafoss, a mene naterao da hodam po tvojim oblacima. Nisam sigurna da sam hodala istim tlom, niti da sam bila u istom svetu. Sunce je bežalo iza jedinih planina u daljini. Vodopad je besneo po stenama koje su se ušuškale ispod te ljute vode. A magla je pokrila čitavo tlo. Da li to znači da mogu da kažem da sam hodala po oblacima? Sa tobom je svaki dan pružao taj osećaj.
Divlji konji
Znam da si zaljubljen kada vidim krdo konja kako trči beskonačnim pašnjacima, dok im vetar talasa grive. Zvala sam ih divljim konjima, jer je delovalo kao da ih ništa ne sputava. Trčali su nekako slobodno i poletno. Tako prelepi i graciozni grlili su se i po najvećem vetru.
Zaljubljen si kada pošalješ sunce tik iznad mesta na kom nastaje Skógafoss. Udvaraš se dugama kroz koje nas nateraš da gledamo pad, uz zvuk ptica koji odzvanja ovim mestom. Time si me naterao da se bezuslovno i nepovratno… ja zaljubim u tebe.
Fotografija LunaNala
Fotografija LunaNala
Aurora Borealis
Fotografija LunaNala
Mislim da si nestrpljiv kada ne puštaš sunce da ode i završi dan. Zato što želiš da traje duže i da ponoć bude svetla. To možeš samo ti. Volela bih da sam mogla da te ispratim u tome i da mi svaki dan traje dvadeset i četiri sata. Upoznala bih te bolje.
U ovo dobra godine ne slikaš Auroru po nebu, ja to znam. Nebo je previše svetlo. Zato… jedno veliko hvala što si tog popodneva, naslikao taj šareni krug koji je zaigrao iznad mene. Sada mogu reći da sam videla sve što sam želela.
Fotografija LunaNala
Posmatranje kitova
Pretpostavljam da si neodlučan kada promeniš sva godišnja doba u rasponima koji su vidljivi mojim okom. Da li si namerno pustio leto u Akureyri- u?
Pustio si more da bude mirno, da bih se sigurno ukrcala na brod. Pustio si more da bude ravno da bi se na površini videla svaka sitna promena. Ono što sam videla nije bila sitnica. To su bile najveće životinje koje postoje. Pozdravljale su me dok sam plovila ka zaleđenim planinama.
Ispuštale su oblake od vode i nagoveštavale mi gde treba da idem. Dok su svojim moćnim perajima udarale po površini vode… ja sam shvatila koliko su moje svakodnevnice mala stvar. Videla sam da postoji nešto ovako veliko na svetu. Poseban začin ovom prizoru bili su maleni pafinsi, koji plutaju okeanom na santama leda. Pitam se da li sam videla svih deset miliona ovih morskih papagaja? Delovalo je tako.
Fotografija LunaNala
Fotografija LunaNala
Neke tajne nisu za svakoga
Znam da si duhovit kada stado ovaca, čiji se broj ne zna, krene da prelazi put. Ili kada me gejzir iznenadi svojim grandioznim letom ka nebu i isprska me.
Ili kada nabaciš čitava brda crnih kamenčića i gledaš nas kako klizimo po njima da bismo stigli do glečera. Da li si se glasno smejao kada smo se one noći uplašili od očiju krda irvasa? Ili onda kada smo se smrzli izlazeći iz toplih kada, bez peškira i novog odela?
Fotografija LunaNala
Pretpostavljam da ti je najsmešnije bilo da me gledaš kako trčim da bih videla sve tvoje tajne… Imaj u vidu da sam trčala strmom liticom koja okružuje Gullfoss. Morala sam stalno da se okrećem i gledam u njega, jer me nije pustio da ga zaboravim.
Fotografija LunaNala
Volim te zauvek
Umela sam ja da trčim i bežeći od tebe, onda kada sam otišla u geotermalnu oblast. Bilo je urnebesno! Možda neke tajne nisu za svakoga.
Znam i da ti nisi ostrvo. Ti si most koji povezuje sve nespojive stvari. Pakuje ih u jedan neverovatan sklad koji zovemo harmonijom. Ti gradiš svoj svet, a ja se iznova zaljubljujem u njega. Zavolela sam svaki tvoj delić.
Zavolela sam sve vodopade i vodopenje. Zavolela sam svaku krivinu na putevima na koje sam išla na svoju odgovornost. Zapamtila sam sve tvoje priče o vilenjacima i videla da su istinite. Videla sam čitavu površinu vilenjaka od crnog kamenja, poređanog jedan na drugi, koje je bilo prekriveno mahovinom. Zapazila sam svaki kamen, reku, foku i ledenu strukturu.
Svirao si mi melodije koje su me terale da igram po tvom nesigurnom tlu i svaki put si me iznenadio.
Pisao si mi priče koje su se zauvek urezale u moj život i otvorile mi drugu stranu sveta.
Šaputao si mi stihove o tajnama vulkanskih jezera, crnih plaža i svetlih noći.
Pevao si sa mnom u pećinama pesme koje su odzvanjale tvojim kanjonima, a oni pokušali da imitiraju naše glasove.
Fotografija LunaNala
Na kraju si zaigrao sa mnom. Dok sam letela iznad tebe i išla ka drugoj strani… ti si me ispratio svojim svetlima i igrao u tom beskonačnom okeanu. Videla sam da treperiš. I ja sam plakala. Volim te zauvek.
Fotografija LunaNala
