Sadržaj
Trčanje
“Adventure race” je sportski test za posebne tipove avanturista koji se ne plaše nijednog izazova.
Ima sportista kojima jedan sport nije dovoljan. Oni su fanatici višestrukih sportova koji bi najradije trčali, vozili bicikl, plivali, veslali, penjali se u isto vreme… Osim toga, avanturisti su, ne plaše se ni najsurovije divljine. Oni su uvek i svuda. Oni pronalaze put sa ili bez mape. Pravac određuju pomoću kompasa ili uz pomoć zvezda, vetra i drugih prirodnih signala. Pošto su nepresušan izvor fizičke kondicije i snage, ništa za njih nije previše naporno, zahtevno, strašno… Zato ih zanimaju samo testovi na kojima svoje telo odvode do ivice i dalje.
Istorija takmičenja
Za takve fanatike izgleda da ne postoji trka ili trasa koja ih uopšte zanima. Ali nije baš tako. Već krajem šezdesetih godina u Velikoj Britaniji počinje istorija takozvane „Adventure race”. Oni su 1968. godine organizovali Međunarodni planinski maraton Karimor, dvodnevno takmičenje u divljini, koje se smatra početkom modernih avanturističkih trka. U ovom pionirskom takmičenju, timovi od po dva takmičara morali su za dva dana da pređu put od dva maratona, sami se snađu i ponesu dovoljne količine hrane i vode. Početkom osamdesetih organizovan je prvi alpski maraton na Novom Zelandu, a nekoliko godina kasnije i takmičenje od obale do obale. U to vreme, Amerikanci su na Aljasci održali Alaska Mountain Wilderness Classic.
Teškoće i pravila igre
Od tada je organizovano na desetine ovakvih takmičenja u svim krajevima sveta za najizdržljivije, čelične i neustrašive. Postoji i bezbroj kombinacija. To može biti višesportski sprint od nekoliko sati ili višednevna avantura. Avanturističke trke moraju se sastojati od najmanje dva različita sporta, a najčešće se trka sastoji od četiri discipline (brdsko trčanje, brdski biciklizam, veslanje, penjanje). U svakom slučaju, dodaje se i orijentacija, što je suštinski deo ovog tipa takmičenja, jer učesnicima nije dozvoljeno korišćenje satelitskih navigacionih sistema. Timovi od dva ili više članova moraju da rade kao homogena jedinica, a između članova ne sme biti više od pedeset metara. Članovi tima ne smeju da primaju nikakvu spoljnu pomoć i moraju sami da nose svu opremu.
Upravo zbog toga je “Adventure race” aktivnost za posebne ljude, za one sa čeličnim mišićima i iznad svega, uvek trezvene glave.
