Sadržaj
Biciklizam
Biciklizam je prvobitno posmatran sa čisto praktične tačke gledišta, kao vid transporta, ali je poslednjih godina postao jedan od najpopularnijih oblika rekreacije. O tome jasno svedoče brojne rekreativne i profesionalne biciklističke manifestacije, koje su sve više posećene i dobro organizovane. Životna sredina nas sve više ohrabruje da izaberemo, kad god je to moguće, ekološki prihvatljiviji prevoz, kao što je prevoz biciklom.
Ali, da li ste se ikada zapitali odakle tolika ljubav prema ovom izuzetno popularnom sportu? Istina je da je biciklizam jedan od vidova sportske rekreacije koji je namenjen za sve uzraste i ima ogroman broj pozitivnih efekata na naš organizam. Međutim, veliki deo njegove popularnosti može se pripisati i njegovoj bogatoj istoriji.
Kratak istorijski pregled
Prvi bicikli su se na našim prostorima pojavili oko 1880. godine. Pošto su bili skupi, prvo su bili moderna zanimacija imućnih ljudi, a zatim su postali praktično i lako prevozno sredstvo.
Razvojem biciklizma sve je veća tendencija uključivanja biciklista u različita udruženja. Tako je 1884. godine osnovano prvo srpsko biciklističko društvo, pod nazivom “Prvo srpsko velosipedsko društvo”, a prvi predsednik bio je Milorad Terzibašić, koje je već 1885. godine postalo član međunarodne organizacije “Sajklist turing klub” sa sedištem u Londonu.
U okviru biciklističkih udruženja u početku su organizovani biciklistički izleti, koji su bili popularni biciklistički događaji, a vrlo brzo su organizovana prva udruženja i međunarodna takmičenja. Prva trka organizovana je u Beogradu 2. juna 1896. na stazi Beograd-Topčider i nazad. Vozili su vojnici i građani posebno. Na ulicama je bilo mnogo radoznalog sveta, a staza je bila dugačka 14 kilometara.
Sa sve većim brojem bicikala, međutim, nastali su i prvi problemi. Kako je sve više biciklista na ovaj način bilo na putevima, prvi zakon je donet 1896. godine, koji je jasno definisao obaveze biciklista na putevima.
Izvor: https://bss.rs/
Izvor: Harper’s Weekly, decembar 1868
Razvoj bicikala i biciklističke opreme
Sa razvojem biciklizma promenila se i slika o biciklu. U početku su preovladavali visoki bicikli. Međutim, pošto su bili opasni i glomazni, proizvođači su počeli da proizvode niže točkove, koji su opstali do danas.
Jedna od prvih srpskih fabrika bicikala „Partizan“ 1947. godine je proizvela 560 komada bicikala, a 1953. godine, je samo u ovoj fabrici napravljeno 23.000 dvotočkaša. Danas su Capriolo“ i „Venera bike“ najveći proizvođači bicikala kod nas.
Takmičarski biciklizam
Sa razvojem biciklizma počela su da se organizuju i takmičenja u mnogim zemljama. A slično je bilo i na našim prostorima, gde su sve češće počele da se organizuju razne biciklističke manifestacije na rekreativnom i profesionalnom nivou. Posebno želimo da istaknemo neke:
Već 1939. i 1940. održane su prve dve trke “Kroz Srbiju”. Prva je bila duga skoro 1.000 kilometara, podeljenih u šest etapa. Organizator je bio Beogradski podsavez. I naredne godine je organizovana trka “Kroz Srbiju” koja je trajala devet dana. Ovo su bile do tada najveće manifestacije u Srbiji. Trka “Kroz Srbiju” je potom obnovljena 1963.godine i spada u red najboljih evropskih trka u svom rangu.
U posleratnoj generaciji izdvojio se pobedom na “Prvomajskoj trci” (Pula-Beograd) Kosta Todorović. Imao je čak deset minuta bolje vreme od drugoplasiranog. Bio je brdski prvak Srbije 1948, a drumski i brdski 1949.
Pamte se i uspesi Veselina Petrovića, po mnogima najboljeg bicikliste Srbije u tom periodu, i njegova pobeda na trci “Kroz Jugoslaviju” 1954. Bio je i prvak Srbije 1951, 1953, 1955. i 1958, i šampion Jugoslavije 1953. i 1956.
Izvor: 1. Bundesarchiv;
2. EPA PHOTO / EPA / SASA STANKOVIĆ
Biciklizam danas
BK »Metalac« je najuspešniji biciklistički klub u Srbiji, dok su najtrofejniji srpski biciklisti: Mikoš Rnjaković, Aleksandar Nikačević i Ivan Stević. Jovana Crnogorac je najuspešnija srpska reprezentativka u planinskom biciklizmu.
Srpski biciklisti su nas poslednjih godina neprestano inspirisali i na njihove uspehe teško da možemo da ostanemo ravnodušni. Divimo se postignućima seniorske reprezentacije koja vozi u sastavu: Marko Danilović, Steva Klisurić, Đorđe Đurić, Jovan Divnić, Kristijan Antalović, Aleksa Radmilac i navijamo za nove uspehe juniorske reprezentacije, koju čine Luka Bojović, Dejan Cogoljević, Luka Turkulov, Igor Nadoveza i Nemanja Marković.
