Sadržaj
Trčanje
Moja priča o trčanju kreće još iz osnovne škole.
Međutim, sa polaskom na fakultet kreće i moje ozbiljnije interesovanje za trčanje kao i praćenje trka, kako u Srbiji tako i u inostranstvu.
Već na prvoj godini fakulteta istrčala sam svojih prvih 20km i shvatila da je to neopisiv osećaj sreće i zadovoljstva koji me pokreće, ispunjava i koji moram ponoviti što pre.
Posle nekoliko godina trčanja bez plana, 2018.-te godine prijavljujem svoju prvu polumaratonsku trku. Sećam se bio je to polumaraton u Vranju, koji ću pamtiti čitavog zivota, kako zbog paklene junske temperature od 35 stepeni, tako i zbog dobre organizacije i neverovatne energije na stazi. Na ovoj trci sam neočekivano osvojila 4. mesto.
Nakon toga krenule su da se nižu trke… usledio je Beogradski maraton, na kome i ove godine tradicionalno učestvujem. To mi je jedna od izazovnijih i dražih trka zbog sjajne energije trkača i publike, više nego odlične organizacije, čarobnog Beograda koji posebno inspiriše i medalje koja te dočeka na cilju.
Ta 2018. godina menja sve
Zatim 2018. godine sledi trka na 10km u Kumanovu, gde osvajam 2. mesto i penjem se na pobedničko postolje. Nakon toga Niški maraton, koji se odvija u zimskom periodu i nije nimalo lak za istrčati, ali jaka volja, želja i motivacija za uspehom, zdravim životom, sjajni ljudi koji su me okruživali na trci gurala me je ka cilju. Usledila je trka u Jagodini, a onda i Skopljanski maraton 2019. gde sam od 7000 takmičara bila 12-ta u ženskoj konkurenciji, što za mene predstavlja veliki uspeh i na šta sam i danas ponosna. Zatim su se nizali polumaratoni u Strumici, Leskovcu, Strugi, Ohridu, Kruševcu, Subotici, Novom Sadu, Solunu, Velesu…
Nakon pandemije i dve godine pauze konačno su opet počele da se organizuju trke. Prva trka koju sam istrčala nakon toga bio je maraton samoprevazilaženja u Nišu 2022. godine, gde sam osvojila prvo mesto u apsolutnoj kategoriji. Ovo smatram svojim najvecim uspehom jer sam trku istrčala po kiši i temperaturi od samo par stepeni iznad nule, a da to nisam ni osetila od silnog uzbuđenja, adrenalina i radosti.
Trčanje volim jer…
Trčanje volim jer mi nije potrebna skupa sportska oprema. Najbitnije mi je da imam dobre patike, a poslednje koje sam nabavila i kojima sam oduševljena su adidas EQ21 run, pored toga sam probala i Ultraboost 21 W, kao i NIKE WMNS AIR ZOOM PEGASUS 37 i svima ih preporučujem jer su sjajne. Više godina sam verna Intersport trkačkoj opremi, što zbog udobnosti koju pruža tako i zbog drugačijeg dizajna koji nudi nama trkačima.
Trčanje biram jer je to jednostavno aktivnost iz koje samo izletim iz kuce i krenem u kom god pravcu želim. Nema ograničenja… ni za um, ni za telo. Ja biram dužinu, tempo, mesto trčanja…
Trčanje predstavlja beg od svakodnevnice i dnevne rutine. Opušta me i umiruje. Deluje na mene poput meditacije.
Međutim, da je trčati lako trčao bi svako, zar ne?! Nije bas uvek sve tako lako, poletno i sjajno na stazi. Trening može biti naporan, ali osećaj nakon istrčanog polumaratona je nadljudski. Svako ko to jednom oseti ne ostavlja se ove rekreacije tako lako. Moj cilj je istrčati jedan maraton, odnosno distancu od 42,2 kilometara. Volela bih da to bude u Atini, odakle je priča o maratonskom trčanju zapravo i potekla. Nakon toga… videćemo…ko zna, možda se nekad odvažim i okušam u ultra maratonu. Granice ne postoje… granice stvaramo sami.
Stoga, bez izgovora, obucite patike na noge, okružite se pozitivnim ljudima, postavite realne ciljeve i krenite u trkačke pohode! A zadovoljstvo, radost, sreća i osmeh na licu nakon postignutog je neprocenjiv.
Vidimo se 15.maja na 35. Beogradskom maratonu!
